Korejska hrana test: Haidilao u marketu - Kuvao sam u radnji?!

Gde ste ljudi, evo me opet!

Iskreno, danas sam bio gladan. Ali ne ono "poješću vola" gladan, nego više u fazonu "daj nešto da gricnem na brzaka". I tako sam uleteo u najbliži Emart24 (to vam je ovde na svakom ćošku) i na polici snimio Haidilao Mara Fun. Ako volite ljuto i pratite azijsku kuhinju, sigurno ste čuli za taj "Mara" ukus. Merkam ga već neko vreme i danas je pao test.

Obično ovakve stvari nosim gajbi da probam na miru, ali danas? Ne, brate. Danas kuvamo direktno u radnji. U Koreji je sasvim normalno da kupiš klopu, skuvaš je i pojedeš unutra... znam da nama to zvuči ludo jer bi nas kasirka verovatno izbacila, ali ovde je to standard. Zato, hajde da vidimo kako to izgleda.

Današnji izbor: Haidilao Mara Fun. Cena: 3.200 wona. To mu dođe oko 260 RSD (ili 2,20 €). Haidilao je inače onaj mega popularni kineski brend za Hotpot – ko zna, zna. Ovo je njihova "brza" verzija. Za razliku od "Mara-tang" (supe), "Mara-fun" je više fokusiran na staklene nudle i gusti sos. Za instant nudle u marketu, cena je malo jača, realno. Za te pare u pekari kod nas uzmeš burek i jogurt, ali ajde, ako gledamo cene restorana ovde, ovo je džabe.

Šta kaže pakovanje?

Bacite pogled na poklopac. Tu je mali kuvar koji sedi na nudlama – maskota koju ćete često viđati na Haidilao proizvodima. Gore desno sitnim slovima piše "Mara ukus". Ovo je osnovna verzija. Ako ste mazohisti i želite da vam usta izgore, postoji i jača verzija. Ja sam prvi put na ovome, pa idem lagano.

Nutritivne vrednosti i poreklo (Uff...)

Okrenemo pakovanje i... šok. Na 100g ima 357 kcal, što je okej, ali natrijum (so)? 3.710 mg! Ljudi moji, to je bomba za bubrege. Pritisak skače samo kad gledaš u ovo. Ali jednom se živi, zar ne?

I evo vam jedan "pro tip": Pogledajte bar kod. Počinje sa 697. To znači – Kina. Korejski proizvodi počinju sa 880. Dakle, iako smo u Koreji, ovo je 100% uvezeno iz Kine. Dobro je znati šta unosite u sebe.

Koliko je zapravo ljuto?

Pozadi imaju "Spiciness Level" skalu od 1 do 5. Ovo je nivo 2. Ima sličicu vatre, ali 2 od 5? To bi trebalo da bude laganica. Ona jača verzija je verovatno 4 ili 5. Možda skupim hrabrosti za to drugi put, ako preživim ovo.

Šta je unutra?

Otvaram poklopac. Prosto k'o pasulj. Jedan paket nudli, dve kesice sosa. Unutra je linija '注水线' – to na kineskom znači "sipaj vodu dokle". Nudle su prozirne i tanke, ali deluju... malo? Hoću li se ja najesti od ovoga? Za 260 dinara očekivao sam možda malo više. Iskreno, deluje siromašno na prvi pogled.

Evo ga sve na gomili. Čaša, nudle, dva sosa. Crvena kesica je tečni sos, a zelena je sa suvim povrćem. To je to. Čaša je prazna, a nudle mi staju u šaku. Osećaj je malo "meh" s obzirom na cenu, ali ajde, možda je ukus ludilo. Idemo da kuvamo.

Sve sam ubacio unutra. Crna masa je tečni sos, a ovo crveno pored je ulje sa suvim začinima. Zanimljivo je da su nudle bile posebno upakovane u plastiku. Obično su ovde samo bačene u čašu. Ovo deluje higijenskije, ali brate, koliko plastike bacamo...

Zumirajmo to malo. Tečni sos je gust i crn, podseća na pastu od pasulja. U suvoj mešavini vidim kockice tofua, luk, susam i čili ulje. Još nisam ni vodu sipao, a već miriše na Maru. Intenzivno. Oseća se taj specifičan začin.

Kultura jela u marketu (Ovo morate da probate!)

Ovde moram da napravim pauzu. U Koreji, market nije samo mesto gde kupiš hleb i mleko i bežiš. Ovde se kuva. Pogledajte sliku – aparati za vrelu vodu, mikrotalasne, kuvala za ramen. Sve je to besplatno. Ne plaćaš ništa ekstra, samo proizvod. Nema onog da te radnica gleda popreko.

Samo staviš čašu pod aparat, pritisneš dugme i vozi. Vrela voda do crte. 90% marketa ovde ima ovu opremu. Kad te uhvati glad u sred noći ili posle izlaska, ovo je spas. Nema prljavih sudova kod kuće, milina.

Kako je drugde?

Evo kako izgleda "trpezarija". Dugački stolovi uz prozor, stolice, sve spremno. U Japanu to zovu "eat-in" i tamo često moraš da platiš veći porez ako jedeš unutra. Japanci zato jedu napolju da uštede koji jen. U Koreji? Nema tih gluposti. Sediš k'o čovek.

Na Tajlandu ti radnici sve spreme – podgreju, sipaju vodu. To je super usluga, ali kad je gužva, čekaš u redu. Ovde je sve "uradi sam". Brzo, efikasno i niko te ne smara. Meni je ovo top.

Proces kuvanja

Voda je unutra. Čili ulje je isplivalo na površinu i odmah izgleda kao nešto iz pravog kineskog restorana. Pre par godina niko nije znao šta je Mara, a sad je to totalni hit u Koreji. Svi klinci to jedu. Kako mogu da podnesu tu ljutinu, nemam pojma, ali trend ne staje.

Pogledajte izbliza. Boja je... opasna. Crveno ulje, susam i komadići plivaju. Para se diže i udara u nos onaj specifičan miris. Nije samo ljuto, nego onako... bocka u nosu? Te 3 minute čekanja su trajale kao večnost.

3 minuta kasnije...

Poklopac dole. Au. Onaj crni sos se razmutio i supa je postala tamno crvena. Masno je, mirisno i izgleda moćno. Miris "Sichuan bibera" je toliko jak da sam mislio da će me izbaciti iz radnje. Ali otvara apetit, neću da lažem.

Idemo na test. Staklene nudle su upile supu i postale braonkaste. Kad ih dignem štapićima, rastežu se. Tekstura je skroz drugačija od običnih nudli. Žilave su, klizave i zabavne za žvakanje. I da, kad su nabubrele, porcija deluje pristojnije. Ipak se neću onesvestiti od gladi.

A vidi ovo – tofu! Kockice su zapravo debele. Znate ono kad u našim supama iz kesice dobijete tri mrvice nečega? Ovde se vidi povrće i tofu. Nije loše, iako i dalje mislim da za 260 dinara može da se pojede nešto konkretnije.

Kakav je ukus?

Iskreno? Ukus je brutalan. Korejska hrana je inače ljuta, pa sam navikao na vatru. Ovaj nivo 2 je meni skroz okej.

ALI! Mara nije samo "ljuto". To je specifičan osećaj. Zbog tog posebnog bibera, jezik krene da ti trne. Osećaj je kao blaga anestezija kod zubara ili kao da si liznuo bateriju. Gorkasto, ljuto i trne sve u isto vreme. Ako to nikad niste probali, biće vam čudno. Neki mrze taj osećaj, ja ga obožavam.

Pospremanje (Pazi, ovo je bitno!)

Kad završite, nema samo "bacim sve u kantu i ćao". Pogledajte sliku. Levo su flaše. U sredini je posuda za supu. Da, dobro ste čuli. Ako niste popili svu supu (a nemojte, previše je soli!), ostatak sipate u tu rupu. Desno ide ostalo đubre.

Korejci su ludi za reciklažom. Sve sam radiš: skuvaš, pojedeš, razvrstaš otpad. Čisto, uredno i niko ne mora da čisti za tobom. Kultura, brate.

Zaključak

Dakle, Haidilao Mara Fun? Ukus je top, ali odnos cene i količine je malo "hm". Za 260 dindži možete da kupite dve obične supe koje će vas više zasititi. Ali ako ste samo malo gladni i želite taj specifičan "trnci-u-ustima" osećaj? Onda je ovo pun pogodak.

Ako volite ljuto, probajte. Ako niste nikad jeli Maru, ovaj nivo 2 je dobar početak.

I najvažnije – ako dođete u Koreju, morate da probate da kuvate u marketu. Kupite ramen, sedite uz prozor i gledajte prolaznike. To je doživljaj koji košta par evra, a pamtićete ga dugo.

Sledeći put probam onu jaču verziju... poželite mi sreću!

Ovaj tekst je originalno objavljen na https://hi-jsb.blog